Naslovi okružuju sve nas i, svesno ili nesvesno, ostaju u našem sećanju. Postavlja se pitanje: koji će naslov imati veći uticaj, tj. koji će naslov naterati primaoca poruke na akciju koju očekuje prodavac, dakle, na kupovinu?
Jedna od najvažnijih stvari na koju ljudi koji se bave komunikacijom skreću pažnju jeste stvaranje slike u glavi primaoca poruke. Svaki naslov sastavljen od nekoliko reči stvara sliku u glavi primaoca poruke. Izbor reči je ključni faktor koji će stvoriti lošu, dobru ili savršenu sliku kod potencijalnih kupaca. Savršena slika je ona koju stvaralac naslova želi da stvori kod druge strane u komunikaciji, a funkcija savršene slike je da, kao što smo pomenuli, pokrene potencijalnog kupca
na akciju (kupovinu).
U ovom kontekstu bitno je pomenuti da pri izboru reči treba insistirati na onim rečima čija upotreba nije prevelika u drugim reklamama ('plus', 'najbolje', 'povoljna cena' i sl.). Ove reči ponekad čak mogu samo da naude efektu reklame, što, međutim, ne znači da njihovu upotrebu treba isključiti. Ukoliko se neka od tih reči uklapa u kontekst ili rimuje, ne treba je izbegavati, ukoliko, naravno, nema drugog rešenja.
Drugi najvažniji aspekt dobrog naslova jeste to da se on sastoji iz dva dela. Prvi deo naslova obično govori o nekoj karakteristici proizvoda, a drugi je pojačava i izdiže kao prednost nad proizvodima sličnih osobina.
Npr. naslov "Kompjuter je toliko brz da svi ostali ostaju u prašini" ispunjava navedene zahteve. U prvom delu naslova navedena je karakteristika računara, a u drugom delu je ona pojačana slikom pustinjskih relija, gde iza pobednika svi ostaju zatrpani prašinom koju je on stvorio. Iako drugi deo naslova ne govori ni o kakvom reliju, u glavi većine ljudi nalazi se podatak da prvi ostavlja prašinu drugima. To ne mora biti reli, ista je stvar npr. i sa trkama u crtanim filmovima, a svima je negde duboko u memoriji zakopana slika takvih trka.
Kako doći do pravih reči - teško je reći. Dva osnovna metoda su intuicija i istraživanje. U prvom slučaju bitna je pre svega kreativnost,
a u drugom se na osnovu psiholoških istraživanja formira lista reči koje najjače utiču na potrošače.
